уторак, 14.10.2025, 21:14 -> 12:59
štampajВременска капсула-Задужбина краља Петра
Петар Карађорђевић је рођен у Београду, 29. јуна по старом, односно 12. јула по новом календару 1844. године, на Петровдан, као четврто од петоро деце, кнеза Александра и кнегиње Персиде, ћерке устаничког војводе Јеврема Ненадовића.
Историја га памти као доброг војника и разумн+ог политичара, као човека кога су красиле доброта и родољубље. За његову владавину везује се оснивање првих демократских институција у Србији. Петар I је био унук великог вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, родоначелник династије Карађорђевић и једини уставотворни и парламентарни монарх у правом смислу те речи, у историји Србије. Био је један од највољенијих српских владара, краљ Ослободилац, Стари краљ и Чика Пера.
Емисија Задужбина краља Петра осветљава један веома важан период у животу краља Петра I Карађорђевића. Повратком у земљу и ступањем на престо 1903. година краљ Петар испуњава завет својих предака и обнавља Карађорђев град, цркву, винограде и винарију у Тополи. На врху Малог Опленца он гради Цркву Светог Ђорђа и маузолеј Карађорђевића. Узор за своју задужбину краљ је тражио у многим сличним владарским маузолејима које је имао прилику да види по Европи, али са жељом да његова идеја о монументалности храма у српско-византијском стилу, буде јединствена и непоновљива.
Раскошно петокуполно решење опленачке цркве у облику слободног крста, архитекте Косте Ј. Јовановића, задивило је краља. Убрзо је према његовим плановима 1. маја 1910. године почета градња краљевског маузолеја. У наредне две године црква је била под куполама, а фасада покривена белим мермером који је допремљен са оближње планине Венчац. Међутим, радове на цркви прекинули су Балкански и Први светски рат. Аустроугарска војска је 1915. године поробивши Србију стигла и до опленачке цркве коју је опљачкала, а гробове у крипти оскрнавила.
Градња цркве је трајала више од двадесет година, али краљ Петар није дочекао да види своју задужбину завршену. После његове смрти 1921. године о градњи маузолеја бринуо је његов син Александар.
Унутрашњост опленачког храма прекривена је раскошним мозаицима и најлепшим копијама фрескама из преко 60 средњовековних манастира са простора Србије, Македоније и Свете Горе. Израђено је 725 композиција са 1.500 фигура. Три и по хиљаде метара квадратних површине декорисано је са 40 милиона коцкица у 15 000 нијанси боја, у раскошној техници италијанског мозаика.
Ауторка и уредница серијала: Светлана Илић
Стручни консултант: проф. др Чедомир Антић
Коментари