Родославци-Бешка, сјај на острву Нара

Али, неспорна лепота, природом дата, умножена је свим оним полуострвима и острвима, на којима су се давно некад, угњездили рибари, дворе свили владари, храмове монаси, преписивачи, штампари, учењаци, трговци и природњаци.

На Скадарском језеру је чак 15 средњовековних православних манастира који су били изузетна духовна језгра, и током прошлости, сведоци бурних догађаја.

Током времена на острвској заравни, зарасли у шибље и нар, самовали су остаци храмова, манастирског средишта грађени и обнављани у време владарских династија Војислављевића, Балшића, Црнојевића и Петровића.

За цркву Св.Ђорђа нема прецизних података, а сматра се да јој је ктитор био Ђурђе II Страцимировић Балшић, и да је подигнута последњих деценија 14. века. Потврђује то и посвета храма светитељу, чији је имењак овај зетски владар, а и чињеница да недалеко, своју гробну цркву подиже његова супруга Јелена, кћи кнеза Лазара, али тек пошто јој је преминуо и други супруг – Сандаљ Хранић Косача. Јелена је о цркви Св.Ђорђа водила бригу, плаћала поправке и даривала је богослужбеним предметима.

У бурним и тешким годинама ратова и пустошења, запустео је манастир Бешка, и тако је било све до краја 19. века, када је Богородичину цркву, Јеленину задужбину, обновио књаз Никола први Петровић. Векови културне историје слагали су трагове на овом кршевитом тлу, али је у последњој обнови, коју је иницирао блаженопочивши митрополит Амфилохије, васкрсло све оно што је било готово изгубљено.

И тако су две цркве, обновљене, остале да светле на камену, међу стаблима нара. Док се смењују дани, буре и бонаце, да буду украс и јасан знак на маленом острву, чију величину многоструко надраста дело оних који су се овде заветовали на службу Господу и прецима. Манастир је сада беспрекорна башта уз два дивна храма.

Уредница серијала: Јелена Божовић