недеља, 29. сеп 2024, 18:00
Моја лепа Србија - Рашка: Земља где смо рођени
Србија је земља богате историје. Ветрови прошлости често су јако и немилосрдно дували овим просторима остављајући за собом приче и догађаје који ће се памтити вековима.
А нема бољег ни већег чувара прошлости од вароши по имену Рашка!
Рашка је општина у југозападном делу Србије, у истоименом округу. Ушушкала се у Ибарској долини, огрнула падинама Копаоника и Голије и свила уз многобројне воде - реке и потоке крај којих је расла, развијала се и одрасла у праву малу скривену лепотицу!
Прича о овом месту неодвојива је од приче о историји Србије. Рашка је једини град који носи име једне старе српске државе. Средњовековна Рашка се простирала управо на овим просторима, овде је основана прва школа и била држава првих владара из династије Немањића.
Као средишни део ове средњовековне српске земље, општина Рашка и данас баштини и чува мноштво трагова из тих времена. Ту су бисери српске духовности, блага непроцењиве вредности - манастири архитектонске и духовне лепоте, а на њеној територији су манастири Кончул, Нова Павлица и Градац.
Како нема кутка Рашке а да из њега напросто не куља историја, тако гости Јошаничке бање имају прилику да виде и чују причу једне истинске „див-жене" - локалне девојке која је израсла у хероину читаве нације - Милунке Савић. Милунка Савић рођена је и одрасла недалеко од Јошаничке бање, у селу Копривници где се и данас налази њена родна кућа. Да јој се одуже за све оно што је учинила за Србију, у бањи су 1995. подигли споменик Милунки Савић у природној величини, а од 2020. тачно испод њега налази се и меморијална соба која интерактивним приступом сугестивно говори о времену, историјијским догађајима, емоцији жене која је свесно закорачила у судбину која јој је по свему судећи била намењена.
И тако живи Рашка... Лепа варош уроњена у море зеленила, милована ветровима са планина, окупана лековитим водама са камених висина, ослоњена на историју... Ослањајући се на прошлост, живи садашњост и хрли ка будућности.
Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Коментари