Моја лепа Србија-Укуси Војводине

Историја кулинарства на простору Војводине добро је документована. Прву књигу куварских рецепата објавио је у Сремским Карловцима Захарије Орфелин још крајем 18. века. „Први српски кувар" саставио је и штампао јеромонах Јеротеј Драгановић у манастиру Крушедол 1855. а недуго потом се у Новом Саду појавио и „Велики српски кувар" Катарине Поповић Миџине - први кувар написан ћирилицом и на српском народном језику.

Утицаји који су на кухињу Војводине извршили различити народи данас су видљиви и у језику. Тако ћете чути да Војвођани за доручак кажу фруштук, за ужину јаузна, за предјело форшпајз, а ту су и називи јела - ринфлајш, ћушпајз, гулаш, паприкаш, кнедле, штрудле, крофне, као и многобројни рибљи специјалитети.

Аустроугарска кухиња имала је пресудан утицај и на војвођанске слаткише. Ипак, нарочито велику улогу овде је одиграо и долазак Немаца из Швабије који су у ове крајеве донели неке од данас најдражих посластица - кнедле са шљивама или гомбоце, шненокле, резанца с маком, нудле различитих пуњења, кранцле, као и чувени макош - питу са маком.

Војводина је данас дом за више од 25 националних или етничких заједница. Осим Срба, у њој живе и Мађари, Словаци, Хрвати, Румуни и припадници других нација који су из своје прапостојбине донели нешто своје, чували и данас преносе новим генерацијама.

У том споју неспојивог - модерног и традиционалног, слатког и сланог, старог и новог, војвођанска кухиња наставља да се развија и укусима мами гурмане из свих крајева. А, тако и треба да буде. Млади мајстори су од старијих научили мале тајне великог гастрономског заната а на крају приче, тајни састојак сваког најбољег јела, па и оног војвођанског, увек је била љубав.

Уредник: Владимир Новаковић