Сасвим природно-Гладни Ирац 4.део

Разноврсност обичаја и трпезе су нека од највећих богатстава Србије.

Знамо да здрава храна може доћи само из чисте и незагађене земље, а најукуснија је управо по нашим селима. Зато сам одлучио да свог пријатеља из Ирске Марка Китинга, чији сам гост био пре неколико година, проведем по већем делу Србије како би пробао што више традиционалних јела.

Наша гастрономска тура започела је на северу Србије у Келебији, па преко Бачке и Београда наставила на исток до Неготина, Књажевца и Пирота, па на југ до Врања и Штрпца подно Брезовице на Косову, а онда на запад до Новог Пазара и Злакусе, да бисмо завршили у Вуковом родном крају, у Тршићу.

Пробали смо широко позната традиционална јела и производе као што су паприкаш од петла и пиротски сир, али и она за која је мало ко чуо као што су самса, маџун и флија. Мој гост из иностранства уживао је у сваком залогају, али и у разговору са људима који су нас дочекивали као рођене.

Сваку трпезу пратило је доста смеха, музике, занимљивих али и озбиљних тема као што је опстанак малог човека на селу и његово право на земљу, воду и ваздух. Овај серијал треба да нас подсети да ми овде још увек једемо здраву храну, што је привилегија у данашњем свету. Такође, треба да нас подсети да нам је земља богата, а да су њено највеће богатству управо људи, они који се држе своје окућнице и своје традиције.

Аутор Јован Мемедовић

Сасвим природно-Гладни Ирац 4.део

Програмска шема

Коментари