четвртак, 01. дец 2022, 20:07
Право на сутра-Хронично ванредно стање
Живот у хроничним ванредном стању, тако се неретко описује свакодневица косовско-метохијских Срба. Оно што они доживљавају као највећу муку, заправо се описује једном речју - неизвесност.
Живописни предео села Божевце, недалеко од Ранилуга, али и Косовске Каменице, очигледно није довољан да би живот у њему опстао. Данас у старој махали затичемо свега неколико старих. Тихи су и сломљени претешким животом или оним што је од њега остало.
Тек када на раскршће путева, који се ту сливају из околних махала, стигне оброк из Народне кухиње, покрене се село. Са амбалажом за можда једини оброк током дана, окупе се мештани. И тада не причају много. Туга се дубоко учаурила.
Гордана Васић је незапослена самохрана мајка. Она и ћерка гимназијалка, живе у новосаграђеној кући за коју је посредовало приштинско Министарство за повратак и заједнице, на плацу који је сама купила. Али, без сталних прихода, осим социјалних давања.
Трагом подсећања на специфичну групацију људи, избеглих из некадашњих југосливенских република, одлазимо у Газиводе. Ту, 25 година након егзодуса из Хрватске, и даље у баракама колективног центра, затичемо Јованку.
Породица Ристић, једина је у овом селу. Новица Ристић је због здравствених проблема свог брата и снахе, који живе у оближњем селу Босце, преузео бригу о његових четворо деце. Ожењен Албанком Љуљом, добио је и он сина Бојана. Ова велика породица са петоро деце сада је симбол и љубави и постојаности. Ванредно добра симболика.
Ауторка и уредница емисије: Татјана Манојловић
Коментари