Некад било сад се приповеда – Александар Дероко

Разговори са академиком снимани су од марта 1982. до јануара 1983. године у његовој породичној кући на Топличином венцу у Београду, где је живео са супругом Иванком Павловић. У овом топлом и на моменте духовитом интервјуу (који почиње шаљивим уводом на италијанском језику), професор Дероко се присећа свог богатог и узбудљивог живота ренесансног човека. Говори о италијанским коренима породице Дероко која је преко Венеције и Дубровника стигла у Београд. Сведочи о Првом светском рату, у којем је учествовао као један од 1.300 каплара, борбама на Церу, повлачењу преко Албаније и пробијању Солунског фронта. Присећа се своје љубави према авијацији (конструисао је једну од првих једрилица у Србији и био ратни пилот), сликарству и спорту (био је златни олимпијски пливач на Сави 1911. године). Говори о раду на факултету, пријему у САНУ, париским данима и дружењу са Пикасом, Шумановићем и Ле Корбизијеом, као и о својим пројектима попут куће пуковника Елезовића или позивнице за чувени бал Хиљаду и друга ноћ за подизање уметничког павиљона Цвијета Зузорић. Дероко је оставио неизбрисив траг у архитектонској физиономији Београда. Његов рад карактерише јединствен спој српско-византијског стила (модернизованог за 20. век) и префињеног еклектицизма и арт декоа, који је донео са својих париских студија. Његово животно и капитално дело јесте пројекат Храма Светог Саве.

Године 1926. расписан је други конкурс за изградњу монументалног храма на Врачару. Пројекат архитекте Богдана Несторовића освојио је другу награду (прва није додељена), али је Одбор закључио да Несторовићевом раду недостаје монументалност. Због тога је 1930. године одлучено да се Несторовићев рад споји са решењем Александра Дерока. Током 1930-их они су заједнички израдили потпуно нов пројекат, који је успешно спојио монументални византијски дух са модерним конструктивним техникама. Изградња је прекинута 1941. године, а настављена тек 1985. под вођством архитекте Бранка Пешића. Осим многих београдских зграда, Дероко је пројектовао и више других значајних објеката широм земље и региона, као што је Споменик косовским јунацима на Газиместану. Његов приступ архитектури био је дубоко укорењен у истраживању народног и средњовековног градитељства. Пре него што би ишта пројектовао, Дероко је годинама пешке и на бициклу обилазио балканске манастире и стара села, цртајући и документујући куће, кровове и лукове. Тај непосредни контакт са историјом омогућио му је да створи архитектуру која није била проста копија прошлости, већ њен живи, модерни наставак

Уредник емисије био је Петар Ђурић, а режију потписује Стојан Стојчић.