Складишта – Леонид Шејка

Документарна емисија у продукцији РТС-а посвећена је животу, филозофији и стваралаштву славног југословенског сликара и архитекте Леонида Шејке. Детаљно је представљен Шејка као један од кључних оснивача и теоретичара уметничке групе „Медијала“. Посебан акценат стављен је на његову сложену филозофију и специфичне уметничке циклусе, међу којима назив „Складишта“ заузима централно место. Шејка је човеков духовни и развојни пут посматрао кроз троделни систем: Град – Ђубриште – Замак. Ова тријада директно алудира на Дантеову поделу на Пакао, Чистилиште и Рај.

Концепти попут „Ђубришта“ и „Складишта“ нису били пуки прикази нагомиланих предмета, већ дубоке студије о цивилизацији, пролазности, сакупљању и таложењу материје у људској свести. Архивским материјалима, анализама његовог чувеног теоријског дела „Трактат о сликарству“ и сведочењима савременика (попут Мирјане Миочиновић), емисија осветљава Шејкин покушај да сликом, пронађе интегрални смисао и синтетише хаос света, који је посматрао као велику депонију цивилизацијских трагова. На почетку овог пута налази се Град – Човек у граду губи везу са космичком хармонијом, а предмети које ствара губе своју изворну сврху и употребну вредност. Та неумољива хиперпродукција неминовно води ка следећој фази – затрпавању света.

Док је Ђубриште простор хаотичног разбацивања, Складиште представља виши степен свести – то је простор у коме се ти прочишћени предмети сакупљају, сортирају и конзервирају. Циљ прочишћавања кроз Ђубриште и Складиште јесте Замак, место измирења свих супротности, повратак космичкој хармонији, интегралном смислу и ономе што је Шејка називао Центар (или мистични град Кадис, односно Тачка Омега). Проласком кроз чистилиште отпада, модеран отуђени човек има шансу да поново постане хомо интеграле (целовити човек).

На његовим сликама из овог периода, ликовни израз прати ову филозофију: платна су претрпана прецизно исцртаним цртежима анатомије, геометријских тела, делова намештаја, разних кутија и антиквитета, стварајући мистичну атмосферу у којој се историја човечанства посматра кроз њене најситније, одбачене фрагменте.