Историја српске археологије 1, 2
„Историја српске археологије“ је документарно-научни серијал чији је циљ да ширу јавност упозна са историјом цивилизација које су се смењивале на нашем тлу, као и са развојем саме археолошке науке у Србији. Серијал је подељен на хронолошке и тематске целине и бави се раним позивима за очување старина на нашим просторима, попут оног који је упутио Захарије Орфелин још 1768. године у свом Славено-сербском магазину.
Пре него што је постала званична наука, археологија у Србији се ослањала на прикупљање старина и заштиту културне баштине. Развој ове науке текао је паралелно са буђењем националне свести и институционалним јачањем младе српске државе након ослобођења од османске власти. Оснивањем Народног музеја у Београду 1844. створен је први институционални оквир за чување и сакупљање археолошких предмета. Темеље теренске археологије поставио је Јанко Шафарик, који је 1865. године започео прва званична археолошка истраживања у Србији на планини Рудник. Право уобличавање археологије у модерну научну дисциплину десило се када је на Великој школи у Београду 1881. године основана прва катедра за археологију, а Михаило Валтровић (архитекта по образовању, а археолог по вокацији) постао први професор археологије , као и оснивањем.Српског археолошког друштва и покретањем стручног часописа Старинар у јулу 1883 .
Почетак 20. века је златно доба археологије као науке и епоха великих локалитета. Милоје Васић, први школовани српски археолог који је докторирао у Минхену, успоставља прецизне научне методе и стратиграфско мапирање слојева. Године 1908. почињу ископавања у Винчи, једном од најзначајнијих праисторијских локалитета у Европи, чиме српска археологија добија светско признање и могућност управљања и другим познатим локалитетима, као што су Лепенски вир, Виминацијум и Медијана.
Аутори серијала су Илија Церовић и Мирјана Кесар а водитељ је др Миомир Кораћ, истакнути српски археолог, научни саветник и дугогодишњи директор Археолошког института у Београду, јавности познат као руководилац научно-истраживачког пројекта Виминацијум.