Портрети-Слободан Стојановић

Једночасовна емисија, блиска античком еху етимологије речи „портрет" у оквиру које треба принети одређени лик на видело, односно на чистину разумевања, представиће не само уметника животну стазу, која од срца Старе Србије - Метохије у којој је рођен, води до завичајног Пожаревца, коме се Слободан стално враћао, све до престонице, која и данас памти неуморног чубурског шетача, већ и сведочанство о једној вансеријској доброти човека чија уметност јесте само продужење тог добра. То добро, сада отворено за сваког намерника његове поетике и фантастичног драмског обрта јесте сама реч као носећи белег богатства уметниковог деловања. Та реч, често архаична, чак и у доба када није било политички умесно употребити је (као у његовом првом телевизијском интервјуу 1971. у својству управника пожаревачке библиотеке или у његовом дебитантском делу „Опасна вода"), јесте готово увек прегнатна слојевима знамења које само може да патинира време и његове мене. Временом, дубина Стојановићевог истраживања значења и форме драматуршког језика достићиће структуралистички идеал свођења те две категорије на заједнички именитељ. Он то и сам признаје поводом једног од његових позних сценарија за представу „Птиц и птица" (1993) у којем се поред наведеног достиже и савршена, готово питагорејска форма симетричног четворства присутног у сваком аспекту представе.

О Слободану Стојановићу у емисији говоре његови сарадници којима није било преостало ништа друго него самопохвала и част да се са радошћу препознају и његовим пријатељима: Здравко Шотра, Филип Давид, Милена Дравић, Мухарем Первић, Миша Радивојевић, Дејан Мијач, Никола Симић, Градимир Стојановић, Вук Крњевић, Драган Алексић, Раша Попов, Владица Милосављевић, Вук Крњевић, Миодраг Илић, Срђан Кољевић...
уредник емисије: Драгана Бошковић
сценарио: Владимир Арсић, Милош Стојановић
режија: Андреа Ада Лазић
производња: Редакција играног програма РТС 2011.