Родославци: Пређа векова

Једна од ретких сачуваних владарских повеља исписана директно на зиду цркве је повеља краља Милутина, о подизању и даривању Грачанице, исписана у јужном параклису његове задужбине. Овај ктиторски запис, постојао је и на пергаменту, али је уништен, док овај, уклесан у зиду вековима сведочи о делу и о намерама српског владара.

Краљ Милутин је био најбогатији владар свог доба на Балкану, богатији и од самог византијског цара. Успешан освајач, власник седам великих рудника сребра и злата, међу којима је и чувено Ново Брдо, Грачаницу је начинио једним од врхунских дела касновизантијске архитектуре, лепшом по концепцији и богатије измаштаном од савремених цркава саграђених у Цариграду, Солуну и тадашњој Србији.

"Родославци: Прађа векова"

Записи Грачанице трају кроз векове. Остају у онима који држе до себе и виде даље од јутарње измаглице.Тамо где их руше, темељи се назиру, па и када све унаоколо пропада. Негде се обнављају, негде трају, ти гласови из давнина, ти храмови, ти главни градови старе Србије.

"Родославци: Прађа векова"

У Церници, осам километара од Гњилана, путописац је крајем 19. века записао да се у атару села налази 13 цркава у рушевинама. Сада су ту три православна храма, у српској енклави – црква Св. Спаса, Св. Петке, и на брду, црква Светог Илије – подигнута 1926. У рано јутро, 2000. године, у експлозији је уништена њена унутрашњост, оштећени зидови, као и три суседне куће, али је исте године, уз помоћ анонимног дародавца из иностранства и добровољним радом мештана обновљена, да би сада прославила век свог постојања.

"Родославци: Прађа векова"

Недалеко од древног Звечана, на падинама Брда соколова, где су они одвајкада свијали своја гнезда, тихује Соколица – манастир са храмом из прве половине 14. века, који је највероватније подигао господар звечанске жупе, челник Муса, родоначелник чувене породице Мусић и зет кнеза Лазара.

"Родославци: Прађа векова"

Рашко призренској епархији припада и манастир Црна Река, у селу Рибариће,са пећинском црквом посвећеном Св. архангелу Михаилу, и испосницама у које су први монаси дошли крајем 13. века. Предање каже да се овде крајем 14. века подвизавао Св. Јоаникије, коме је током молитве сметала бука реке, па је подвикнуо – „умукни црна реко!“. Утом се вода утиша и настаде савршени мир - река је постала понорница, да би 500 метара ниже од манастира, наставила бучно да тече, а ово свето место доби своје име – Црна река.

"Родославци: Прађа векова"

О тим спонама које нас везују, сведочи и црква Свете Марије Магдалене, недалеко од Црне Реке, у селу Попе, код Тутина. Освештана је 2003. године, над благим странама Попуље и Поповог потока, на ливади коју је цркви и народу поклонио Софроније Сташевић. И тако, док надгледа ободе Пештера, као да потврђује да се лепше гледа и срећније живи, ту где се осећа деловање духа.

"Родославци: Прађа векова"

Они су као искра сазнања да се истина не да срушити, прекопати или запалити. Па ако неко тврди да све овакве успомене могу бити спорне, и да су косовске пређе невидљиве, нека ослушне молитве и боље погледа записе у камену, или иконе и фреске о које се векови ослонише, па ће знати, о чему, вековима говори народ, уверен у своје, а не у туђе постојање.

"Родославци: Прађа векова"

Аутори уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

"Родославци: Прађа векова"