Родославци: Дрина – где вода памти, а време ћути

У Скеланима, откривамо тајне римског муниципијума – како су раскошни подни мозаици, стари скоро два миленијума, преживели наносе времена и шта нам говоре о луксузу на самој граници Римског царства.

Дрина - тече и памти људе, догађаје, дела

У подножју Дикаве, истражујемо загонетне натписе уклесане у камен. Да ли су то путокази древних народа, средњовековни записи или сведочанства заборављених култова? Како боју не сперу кише и снегови, и како народ села Жлијеб чита писану стену?

Све обале једне Дрине

Мало даље, са друге стране Таре, уздиже се тврђава која пркоси ветровима. Солотник је град на литици, једна од непристипачинијих српских утврда, грађен и рушен, обнављан и напуштан кроз векове.

Истраживачи и чувари пронађених записа на обалама Дрине

Иза камене тишине зидина, наслућује се врело живота – Солотник је, верује се, некада имао слана врела, а сада под њим хучи Солотуша, над њом се уздиже нови храм – и траје вера да ће људи у селу, чија се огњишта осипају, размрсити путеве опстанка.

Мостови спајају не питајући ко је са друге стране

О томе, у селу Дуб, на свој начин сведочи црква брвнара. Једна од најлепших у Србији, подигнута крајем 18. века. Мала, скривена богомоља, огромне моћи у временима када су овим крајем јездиле туђе војске. А таквих је година било на претек. Чудесно дело осаћана, као потврда живе вере и лепоте, прелетело је векове и уписало у незаборав.

Сваки камен доноси нове трагове

И када би се избрисале временске границе, ту на обалама Дрине, могли би се наслутити сусрети римских легионара, сеоских уметника, српских витезова и народних градитеља. Чудна скупина, окупљена око реке моћне и зелене, која мирно тече ка свом ушћу и дарује, не марећи ко је ко, на њеним обалама. И над прохујалим животима опет остаје Дрина – и трагови тих људи, бивших са њеног приобаља.

Ауторка Јелена Божовић

Уредник емсисије: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Пераћ

Монтажа: Горан Дамљановић