Пут победника: МАРИНА

Биљана Бојковић, ауторка емије

Са гелерима у телу, страшним сећањем и сазнањем да никада неће постати мајка – наставила је даље. Завршила је гимназију, Медицински факултет у Београду и отишла у Немачку јер је тамо било лакше добити специјализацију и посао.

Марина Лукић

Најепша вест за њу и супруга, који је такође специјалиста психијатрије, стигла је у новембру 2016. Сазнала је да је, упркос статистици која је показивала да је то немогуће, ипак трудна. Била је збуњена, уплашена али је храброст опет победила. Њена трудноћа се од почетка водила као комликована, не само за њу већ и за немачке лекаре, који се нису сусрели са неким ко има и бебу и толико гелера у стомаку. Од колегинице која је српског порекла, лекари су пре порођаја добили мејл у коме је писало да су дужни да јој обезбеде пријатан и леп порођај јер је, између осталог, њихова земља учествовала у бомбардовању Варваринског моста. И порођај је заиста протекао у лепој атмосфери. Марина је родила здравог дечака.

Пут пун неизвесности и одлучности

Због сина су се она и супруг недавно вратили у Србију. Све што су научили у Немачкој данас примењују у својој ординацији, као специјалисти психијатрије и психотерапеути. Већина пацијената није упозната са Маринином животном борбом али јесте задивљена њеном несвакидшањом харизмом и разумевањем.

Маринина радост и поглед у будућност

Свакодневно помаже људима и свакога дана гледа у своју највећу победу коју је постигла уз велики ризик. Ране и ожљике које има не телу и души, с поносом носи. Подсећају је на трагедију, издржљивост, надљудску храброст а посебно на то да је живот ипак јачи и од немогућег.

Варварински мост

Аутор и уредник: Биљана Бојковић

Сниматељи: Васко Васовић и Вукашин Вељић

Монтажери: Љубомир Плављанић и Марија Арсенијевић

Реализатор: Јасмина Јевтић