Квадратура круга: Зашто је Богатић устао

Пољопровредници и грађани Богатића су 7. фебруара организовали велики протест, на коме су изразили незадовољство због Нацрта просторног плана општине Богатић од 2025–2035. године.

У плану су се неочекивано нашла и истражна поља литијума и бора. Тог дана требало је да се одржи седница Скупштине општине на којој би био презентован нацрт тог просторног плана. Одржавање седнице спречили су грађани који су упали у салу Општине у којој је планирано одржавање те седнице.

Богатић

Дан након тога огласило се Министарство рударства и енергетике саопштењем у коме се каже „да су тврдње о истраживању и копању литијума засноване на погрешном и произвољном тумачењу једног документа који се налази на увиду јавности, чиме се јавност наводи на погрешне закључке што постиче ширење дезинформација.“

Министарство рударства и енергетике је пре тога одобрило апликацију за истраживање литијума и бора фирми „Edelwiss Mineral exploration״ на територији општине Богатић.

„То истражно поље захватило би поље од 200 квадратних километара, 60 одсто тог поља обухвата територију града Шапца, а 40 територију општине Богатић у којој би били захваћени атари села Бадовинци, Клење, Салаш Црнобарски и Очаге… То је изазвало гнев, бунт и бес пољопривредика и грађана Богатића״, каже Дејан Милосављевић, одборник у СО Богатић.

Зграда Општине Богатић

Сада је на тај Нацрт посторног плана стигло 137 примедби од организација и грађана Богатића.

А зашто пољопривредници Богатића тако грчевито бране своју земљу и не дозвољавају на њој никаква истраживања, а камоли експлоатацију литијума и бора.

„Мачва не би требало да буде предвиђена ни за какво рударење већ за производњу хране, као и до сада, јер би рударењем био уништен део најплодније земље у овом делу Србије״, каже Милан Пајић из удружења „Наше млеко״. Више од 70 одсто територије Општине Богатић заузима обрадиво пољопривредно земљиште. На тој земљи успева све, почев од пшенице и кукуруза, потом соје и сунцикрета и свег воћа и поврћа. Већ сада у појединим деловима Богатића, хектар земље достиже цену од 30.000 евра.

Богатић је разапет између Дрине и Саве

Богатић је разапет између две реке, Дрине и Саве. Осим подземних резерви квалитетне пијаће воде у Богатићу су 90-их година прошлог века откривене неисцрпне резерве геотермалних извора воде чија је темпаратура 7 °C . Неки од тих геотермалних извора већ сада се користе за загревање стакленика и пластеника у Богатићу.

Богатић је међу прве три општине у Србији по броју сунчаних сати у години. То је, такође, огроман потенцијал и извор бесплатне обновљиве енергије који се користи у у овом граду.