Родославци: Јастребов на Бистрици

Кад један конзул, и то царске Русије, дође на службу у Призрен, у другој половини 19. века и посвети се, не само својој дипломатској служби, него и истраживању, евидентирању и публиковању историје, етничких одлика и домета народа, онда с правом, зарад свих ванредних резултата које је постигао, његово име припада историји културе Срба.

Призренска богославија

Он је Иван Степанович Јастребов, а народ о коме пише и коме помаже, живи на тлу Старе Србије, која је тада део Отоманског царства. Јастребов педантно бележи шта је тај народ створио, шта су му уништили и како

Призрен

покушавају и име да му затру.

У Призрен је, први пут, као вицеконзул дошао 1870. године.

Звонко тиховање међу зидинама старог здања

Видео је трагове моћи, величине и сјаја Душановог царства. Ту почиње његов страствен рад на етнографији, али и на организовању и легализовању просветног и културног рада Срба у Призрену и призренском вилајету. Српски народ ће управо, захваљујући његовој помоћи коју је пружио Сими Андрејевићу Игуманову, добити прву средњу школу – призренску богословију, која постаје расадник свештеника и учитеља, духовних и просветних лучоноша потлаченог српства.

Уредник емисије: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић