четвртак, 21. нов 2024, 13:00

Траг: Драгуљ средњег века – Јелена Лазаревић

Била је ктиторка, песникиња, ратница и дипломата. Упркос увреженом мишљењу да је средњи век мрачно доба, Јелена Лазаревић својим деловањем потврђује, да се у српским земљама ценило образовање, да у тој културној средини која и те како поштује и познаје науку – културна, образована жена није никакав посебан изузетак.

Ктиторско деловање породице кнеза Лазара обележило је средњи век у српској држави. Попут Немањића, из чије породице долази кнегиња Милица, супруга кнеза Лазара, подизани су храмови, обнављани и даривани већ постојећи. Вредност ктиторског деловања Јелена је усвојила посматрајући свога оца под чијим су се ктиторством уздигле Лазарица, потом Раваница, Љубостиња, заветна црква кнегиње Милице, а деспот Стефан Лазаревић, подигао је Манасију, желећи да буде већа и лепша од очеве Раванице.

Ћерке и зетови кнеза Лазара

Јелена Лазарева родила се 1365. или 67. године у престоном Крушевцу, као трећа ћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице. Одрастала је са сестрама Маром, Драганом, Теодором, Оливером и браћом Стефаном и Вуком. Данас се само може претпоставити каква знања и вештине је могла да стекне на двору, али је како казују историјске белешке, познавала основе грчког језика, хришћанску традицију, световну књижевност. Са братом Стефаном делила је радозналост за проучавање природних наука али и за књижевност и историју.

Стасала је у лепу, учену госпођу Лену. Познавала је правила витешке борбе и, што је неуобичајено за то време, поседовала витешку опрему. Као и њене сестре, са непуних 20 година, 1386. удаје се за владара Зете Ђурађа II Страцимировића Балшића са којим има сина Балшу.

Црква под Марковим валом, Церница

Знање о уздизању култрурног наслеђа и буђењу духовности, које је стекла у својој породици, пренела је и на породицу Балшић. Захваљујући подршци супруга, бавила се ктиторским радом, чувањем православне вере и неретко дипломатским пословима које јој је супруг поверавао.

У емисији откривамо и њену спремност да вешто преговара са Млечанима, који је поштују, о њој пишу као о „славној и велможној госпођи”.

Тестамент Јелене Лазаревић Балшић Косача

Након смрти првог супруга, удаје се за војводу Сандаља Хранића Косачу. Церница и Кључ су припадали Хумској земљи, сматра се да је управо ту, пре него што је отишао на Свету гору резидирао и сам Растко Немањић. Тако је боравак Јелене Лазаревић и задужбинарство на овом простору, могло би се рећи, само наставак немањићке традиције и у новој породици.

Откривена је црква под Марковим валом надомак средњовековног утврђења Кључ,престоници породице Косача али и трговачком, занатском центру у којем су и Дубровчани пословали. Сматра се да је ктиторка манастира Јелена Лазарева Балшић Косача јер је на улазу цркве пронађен и стећак са натписом из тог времена.

Ктиторско деловање Јелена је заокружила подизањем храма посвећеног благовестима на острву Бешка, на Скадарском језеру и обновом цркву Св. Ђорђа, чији је ктитор њен први супруг. У осами подиже и својеврсни споменик духовности и писмености – Горички зборник, који садржи преписку са духовником Никоном Јерусалимцем.

На острву нара, како га зову, сви драгуљи средњег века били су на удару нових бура и ратова. Сестринство коме је манастир поверен, чува сећање на ктиторе, чини манастир живим и духовно и материјално.