Квадратура круга: Камен земље Србије

Један од таквих људи је сликар Братислав Бата Анђелковић из Вучја.

Портрети патријарха Павла

Сеобе и лутања, страдања и патње српског народа кроз векове, његове неслоге и заблуде - све то осликао је на каменим плочама Братислав Анђелковић. Померајући засторе времена.

Бата Анђелковић на својим сликама открива и оне скривене и потиснуте детаље наше историје коју су често пратили мук, заборав и ране које не зарастају.

Да све то не би нестало из колективног сећања нашег народа, Анђелковић је велики део тога утиснуо на сликарска платна, на коњска седла и опанке, на дрвене сандуке, на зрно пшенице, а понајвише на камен као белег и знамен и симбол вечног трајања.

У низ простора на отвореном, почев од Пролом бање и Луковске бање, потом Ђавоље вароши до Вучја, Бата Анђелковић је у камену утиснуо траг за вечност и сва та дела даровао народу који живи на тим просторима.

Сеоба Срба осликана на седлу

Камен, који је кост планете земље и који све трпи и памти и бележи у својој текстури је посебан изазов за Анђелковића. Зато је он на камен као и на сликарско платно, преносио ликове ратника и светаца, српских војвода и вождова, кнежева и краљева.

Два српска вожда, родоначелника две српске династије, Карађорђевића и Обреновића, Анђелковић је сместио у један портрет који ротацијом открива лик Карађорђа и Милоша Обреновића.

У мутној и дубокој води, Анђелковић бистри нашу историју и веру, трага за њеним изворима, рукавцима и притокама и слике са том тематиком, насликане на камену, најчешће излаже у води. Сам је дошао до боја које ни вода, ни време не могу да сперу.

Са слика Братислава Анђелковића могу се читати не само српска историја и религија већ и етнологија и митологија.

Анђелковићева слика на камену

Његове слике виђене су на изложбама не само у Србији, већ и у многим европским градовима.

Ликови два српска вожда

Уредник: Банко Станковић

Сниматељ: Александар Агбаба

Монтажа: Марија Батонијан Шашић

Анђелковићеве слике у отвореном простору