субота, 31. авг 2024, 13:50

Родославци: Хаџи-Мелентије Стефановић

Мала српска лавра, богомоља у Рачи, подигнута је на заравни поред истоимене речице, а недалеко од моћне Дрине. Окићена борјем и мраморјем, како бележе путописци, на шумовитим косинама планине Таре.

А пре два века, ту је тихо, свој овоземаљски живот завршио човек који је најзаслужнији за упорно и брижљиво уздизање манастира, за његову обнову и спас црквених добара. И ма колико био плаховит, овај јунак са крстом и мачем, умро је сопокојан - јер се Рача поново обнавља, и њен слободољубиви, храбри, штедљиви домаћин, може мирно да склопи очи. Архимандрит, Хаџи-Мелентије, игуман манастира Рача, вођа Карађорђевих устаника, предводник Соколске нахије, духовник и гласовити војвода, овде је водио најжешће борбе за веру и слободу.

Богатство ризнице

Рођен је 1766. године, и оскудни извори за место рођења наводе Бирач, код Зворника, или Осат, код Сребренице. У манастиру Tроноша се замонашио, вођен жељом да нешто промени у тадашњем замрлом црквеном и друштвеном животу поробљене Србије, по налогу свог игумана, кренуо на дуг и ризични пут у Свету земљу. Игуман му је дао и позамашну своту новца, да сврати у Цариград и од порте издејствује дозволу за обнову манастира Рача. Мелентије се са пута вратио као хаџија - посвећеник, али, и са царским ферманом у рукама, дозволом за обнову манастира. Са манастирског имања је иселио јањичаре, који су на темељима порушене цркве изградили хан, и вратио у посед манастирску земљу. Обнова Раче је могла да почне.

Манастир Рача, подигнут у некадашњој Соколској нахији

Био је то велики успех и потврда способности човека који је храбро корачао, у сусрет свим изазовима, верујући у своја часне намере и дела. Култура и српство су се овде бранили и марљивим делом рачанских монаха - преписивача. Недалеко од манастира, вековима у рушевинама, скривен у недрима Таре, тихује Скит светог Ђорђа, скрипториј рачански, почетна тачка сазнања и ћириличног норматива. Скит је недалеко од Лађевца, извора топле, лековите воде, а најстарија књига, за коју се зна да је овде написана, потиче из 1623. године. Претпоставља се да је скит стар колико и манастир, и да је био место окупљања монаха, који су у пећинама и колибама у тишини радили, а око овог храма се окупљали ради заједничке молитве.