субота, 20. јан 2024, 13:50

Родославци: Знамења

У борбама и повлачењу преко Албаније, крајем 1915. и почетком 1916. године, Србија је изгубила 77.455 војника и око 140.000 цивила.

Злослутни таласи прошлих времена

Бројеви немају лица – служе опису, утврђивању размера и поређењу.

Важан и мукотрпан је задатак обележавање места на којима су војници страдали

А лица – људи са именом и презименом, са породицама које су остале да чекају њихов повратак, они су остали на бојиштима и дуж албанских путева и беспућа.

Свештеночувари српских ратничких гробаља

Свештеночувар српских ратничких гробаља, прота Лазар Матијевић је, 1926. године, тадашњем министру вера Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поднео извештај о стању гробова у Албанији, а после путовања од Скадра до Валоне и на основу података од Крује и Ђуниса до Корче. Надао се да ће краљевина достојно обележити та места страдања свог народа, и записао да је у Албанији сахрањено око 40.000 Срба, а да је стање њихових гробова „више него поражавајуће – нигде се ниједан гроб не познаје, нити има ма каквог видног обележја“.

Борци за слободу и синови тужних мајки

Тако је било пре 97 година.

Сада – ни трага трагу… А ми смо ипак трагали.

Духовно уточиште

Од Скадра, до Валоне. За местима где су се могли наслутити последњи издисаји јунака који су умирали од глади, болести и зиме. Они које су породице годинама, упорно чекале и крај сеоских путева подизале споменике – као знамења, као путоказе, као доказ да су постојали, њихови најмилији чије су кости заувек остале расуте широм Албаније.