Родославци: Требиње – поруке земље

Уобичајено и са ваљаним разлогом, свака прича о Требињу почиње од Дучића, Херцеговачке Грачанице, платана, Старог моста или Требишњице.

Јелена Божовић, уредница емисије

Ми ову, са Родославцима, такође, са ваљаним разогом, почињемо у требињском селу Домашево, где је поодавно настала једна прича која је широм света прославила уметност, таленат, али и херцеговачки камен, његову жилу и корен. За њу је заслужан Миливоје Бокић, скулптор, који и на прагу десете деценије живота ствара и открива чудесне сплетове камена и корена.

Природа и руку делу верујућег човека

Ту где је некада била река, уз Требишњицу, пре него што је поља потопило језеро, ту су биле житнице и пашњаци а лоза расла само у брдима, јер је вино било луксуз. Чувена жилавка, тако није имала избора – па се жилила и опстајала да би дала напитак, који ће до данашњих дана постати препознатљиво име овога краја.

Миливоје Бокић, скулптор

Мало даље, у Мркоњићима, из магле векова, изронио је један гроб – онај који ће светитетљу означити постојбину. Гроб Ане Јовановић, мајке Св. Василија Острошког пронађен је и отворен, а њени земни остаци пренети у црквицу подигнуту на месту где се некада давно родио и где је растао Стојан, пре него што је, са 11 година, отишао на школовање у манастир Завала.

Родославци се, као и свугде, и овде у Херцеговини, лако препознају…