IN MEMORIAM: На веслу прича Петар Сарић (1937-2023)

Петар Сарић је рођен 1937. године у селу Горњи Тупан, у Бањанима, код Никшића у Црној Гори. Радни век, од 1958. године, провео је на Косову и Метохији, радећи као уредник, а потом и директор Издавачког предузећа „Јединство“ у Приштини. Један је од потписника „Отвореног писма Друштва књижевника Косова“ које представља прву српску побуну против неподношљивог стања на Косову и Метохији 1985. године. Oд 1964. године oбјавио је пет збирки песама и осам романа. Аутор је једне драме и публицистичке књиге „И времену се затурио траг“. Превођен на више језика, заступљен у периодици и антологијама. Добитник многих књижевних награда, између осталих „Меша Селимовић“ (2009), Вукове награде (2012) и „Златни крст Кнеза Лазара“ (2016). Књижевна критика је оценила његов рад као „стожер српске књижевности на Косову и Метохији“. Живео је у Брезовици, код Штрпца. Петар Сарић преминуо је у Косовској Митровици, а биће сахрањен у суботу 7. 10. на Брезовици, на Шар-планини.

Ноћ као река

Кажу, један никакав убио реку. Исушио каменито корито које је вековима текло. Ништа трибунали и тужиоци, ћуте. Еколози муче. Човек плаче. Од успомена. Како ће сад Одисеј кренути на пут? Чему весло? А шта да је Пенелопа кренула с њим ономад, да ли би даље стигли? А што би се враћали? Док се мостови руше, чему водотокови? Како обале да се рукују сад, кад реална река преко ноћи постаде само сновиђење? Како се зове екоцид? Сада влада мир и благостање, царује закон, јачег. Човек плаче. Како страх сија? Као мрак? Као свећа која дрхти? Вера у гром из ведра неба умире последња, јер је љубав већа од живота.

ТРЕЈЛЕР: https://youtu.be/c0xnESApaTw