Друг Марко

Александар Ранковић и Ана Павелић стижу у бомбама разрушени Београд и планирају Анин повратак у Загреб. Ранковић се у окупираном Београду укључује у акције илегалаца против окупационих снага упркос настојањима ИВ одсека Специјалне полиције на сузбијању комунистичког и партизанског покрета у Београду и Србији у сарадњи са немачким полицијским апаратом.

"Друг Марко"

У исто време, шпијунска мрежа је све компликованија - долазе совјетски обавештајци који делују у окупираној Краљевини Југославији (Копинич, Крајачић, Голубић), а Ранковић долази на траг и Мустафи Голубићу, за кога Тито издаје наредбу да му не треба правити проблеме.

Ранковић се ангажује у акцији активирања радио-станице коју му нуди уредник листа "Време“ Милош Миша Брашић, који је наводно пристао да ради за совјетску обавештајну службу и од њих је добио радио-станицу како би их извештавао о војнополитичкој ситуацији у Југославији и на Балкану. У то време, врх Комунистичке партије Југославије премешта се у Србију одакле креће оружана борба у чијим припремама учествује и Александар Ранковић, као члан ЦК КПЈ. Једна од важнијих акција је диверзија на радио-станицу Београд, чија је организација поверена Александру Ранковићу који, у ту сврху, прима на везу двојицу илегалаца, од којих је један требало да изврши саботажу на радио-станици. Због силне жеље да се изведе акција, бивају занемарене мере безбедности, а Ранковић, без трачка сумње у двојицу поверних му илегалаца, заказује састанак непосредно пре извођења акције. Ранковић се 27. јула састаје са једним од двојице илегалаца, Немањићем, и са особом која наводно може да испоручи веће количине оружја. Испоставиће се да је то Милутин Шпартаљ, агент Гестапоа, који је заједно са Немањићем увукао Ранковића у заседу и омогућио да Гестапо ухапси Ранковића.

"Друг Марко"

Ранковић бива ухапшен, одведен у Гестапо и испребијан. Иако му не знају прави идентитет, Гестапо чини све да открије илегалну организацију која је припремала диверзију на радио-станицу. Услед тешког пребијања, Ранковић бива пребачен у болницу у Видинској улици, а немачки лекари чине све да утврде да ли је Ранковић стварно у несвести или симулира. Српски лекар, др Павловић и болничар Жика покушавају да заштите Ранковића. За то време, Покрајински комитет КПЈ за Србију врши припреме како би ослободили Ранковића. У великој акцији спасавања Ранковића, под руководством Спасеније Цане Бабовић и Ђура Стругара, учествује 40 илегалаца.

Након упада илегалаца у болницу у Видинској улици, 29. јула 1941. године, Александар Ранковић бива ослобођен и смештен у илегални партијски стан у Кумодражу.