Пут у средиште приче, 17. еп.

Намеће се питање: како је један Американац из Бруклина заволео српски народ и посветио му се до краја живота?

Kолико се све у историји мења говоре и документи који указују и потврђују да је Америка била један од великих савезника српском народу у данима Првог светског рата.

Први светски рат је буктао у Европи, а слике ужаса и борби су преплавиле свет. До Анерике су стизали извештаји о херојској борби једног малог народа. Стога је, сем дипломатске помоћи почела да стиже и војна, медицинска, техничка и финансијаска, о чему се опширно писало у многим тадашњим медијима.

О томе сликовито, са пуно података и фотографских записа говори публициста Томислав Симоновић, наводећи људе и догађаје тог доба који су толико пуно учинили за Србију.                                

У Београду Џон Фротингам нема споменик, али у насељу Раковица, поприлично далеко од центра метрополе, је улица са његовим именом.

Ниш се на посебан начин одужио овом доброчинитељу, бистом у Колничком центру тог града. У Ваљеву је једна улица по њему добила име, али ни после две године нису стављене табле. 

И да само назначимо на згаришту успомена: у Врању је Дом Џона Фротингама био од 1918. до 1934. године. Између 600 и 700 сирочади овде су расли у људе. Били су збринути, извучени из безнађа које им је рат наменио. Били су лепо обучени, имали редовне оброке, разноврсну школску обуку.

Kључ за Фротингамово разумевање српске голготе у првом светском рату било је познанство са Михајлом Пупином, касније и Јеленом Лозанић која му је постала супруга.

Дуг је списак великих доброчинстава које је учинио овај племенити Американац, и ко зна колико би их још било да то није зауставила изненадна, прерана смрт 19 новембра 1935-те године, која је потресла целу земљу.

У француском месту Гетари код Бијарица, изненада је у 57-ој години преминуо Џон Фротингам. Уместо да се настави прича о његовом делу, наступило је краљевско и комунистичко отимање његовог наслеђа. Он је полако и неумитно падао у заборав, а комунисти су његову целокупну имовину одузели, како је званично саопштено конфисковали. Данас се поново говори о великом делу овог српског добротвора.

Производња УГ Глас породице