Образовно огледало: Урбаниста мора бити архитекта - Никола Добровић

Никола Добровић је рођен, школовао се, радио и градио у различитим државама које су мењале имена и границе. Као најмлађи брат Петра Добровића, сликара, рођен је у Печују. У Прагу је завршио чувени Чешки технички универзитет, један од водећих у Европи. Његове грађевине налазе се у Прагу, Дубровнику, Херцег Новом, Игалу. Једино Добровићево дело у Србији је ансамбл зграда Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије, грађен између 1956. и 1963. Зграде су погођене током НАТО бомбардовања, 1999. у два наврата, у ноћи између 29. и 30. априла, и урушене. Добровићев Генералштаб се од 2005. налази у Каталогу непокретних културних добара на територији града Београда.

Екипа документарног филма забележила је тренутно стање свих Добровићевих зграда, изграђених од 1931. до 1963, у Дубровнику, на острву Лопуд, у Херцег Новом и Игалу. У емисији ће први пут бити објављене фотографије једне зграде двочланог ансамбла Генералштаба, снимљене из друге урушене зграде, непосредно после бомбардовања.

Учествују аутори изложбе проф. др Марта Вукотић Лазар и арх. Бојан Ковачевић. О богатој архивској грађи која се управо дигитализује говори академик Александар Костић, управник АВА и Центра за дигитализацију САНУ.

У овом документарном филму осветљена је и занимљива, јединствена, бујна личност Николе Добровића, човека дубоке концентрације и фокусираности, страсти, посвећености појединим пројектима, али и визији града као целини. Добровић је међу савременицима, али и наручиоцима посла, био познат као човек који је ишао испред свог времена и као неко ко није правио уступке и компромисе. Сматрали су да је непоколебљив у својим замислима и прилично незгодан за сарадњу.

О томе каква је био особа, говори Весна Пешић, социолог, сестричина Иванке Добровић, Николине супруге. О сећањима на свог професора, као и о његовом делу, улози у Урбанистичком институту, односу према граду и његовим становницима, говоре бивши Добровићеви студенти, данас угледни стручњаци који су градили Београд, предавали студентима Архитектонског факултета и аутори су бројних књига и студија: проф. арх. Александар Стјепановић, арх. Живојин Бата Кара Пешић, арх. Драгољуб Бакић, арх. Ђорђе Бобић. Саговорници помињу часну дрскост Николе Добровића, а корен његове непоколебљивости, која је понекад изгледала као дрскост и прекост, налазе у изванредном образовању, сигурности у сопствено знање и поштовању професионалне етике.

Уредник: Мирјана Бјелогрлић

Продуценти: Добривоје Илић и Јелка Гук

Сниматељи: Драган Лапчевић и Димитрије Хаџи Николић

Музички уредник: Ана Павловић

Дизајнер звука: Небојша Драгићевић

Графички дизајнер: Александра Шуша

Монтажер: Мирослав Николов

Редитељ: Ивана Стивенс