Метаморфозе: Горица Поповић

Не воли да мистификује своју професију и верује да је привилегија што се бави глумом.

Рођена је у Крагујевцу. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића, где је била и асистент на предмету Дикција и глума.

Од 1982. године је стална чланица ансамбла позоришта Атеље 212. На филму је дебитовала улогом у Мирису пољског цвећа редитеља Срђана Карановића. За прву већу улогу у филму Национална класа Горана Марковића, награђена је Златном ареном у Пули. На филмским сусретима у Нишу три пута је награђена наградом Царица Теодора, за улоге у филмовима Доротеј, Пад Италије" и "У раљама живота".

Освојила је и два угледна признања, награде "Жанка Стокић" и "Павле Вујисић", обе за животно дело - једно за позоришну, друго за филмску уметност.

Глумила је са успехом и у великом броју ТВ-драма и серијама.

Упоредо са глумачком каријером, Горица Поповић се бавила и музиком. На самом почетку певала  је у групи "Сунцокрет".

Пуне четири деценије је на сцени Атељеа 212. Каже да је ту провела готово цео живот, ништа мање значајан од приватног.

На тој сцени одиграла је све жанрове, од Селенића, Крлеже, Фазбиндера, Томаса Бернхарда, Витенберга, Гогоља преко комедија које су дуго на репертоару - Иза кулиса, Љубавно писмо, Ноћна стража до њених неодољивих ауторских представа Ију, поплава, Извол'те сличицу, Госпођа Милихброт. Осмислила је и режирала музичку представу Атељеа 212 Брод плови за Београд. Радила костиме и сонгове.

Када је питате шта њој највише значи у каријери, каже сарадња с Кустурицом. Чуо је у како пева руске песме и позвао на турнеју са No smoking orkestrom. Била је непланирано на турнеји у Италији, Шпанији и Португалу. Затим је добила улогу у опери Време Цигана. Премијера у Париској Опери Бастиља. 17 извођења и увек пуна сала.

Осим глуме Горица има бројна интересовања, чето је дан мали да стигне све што би желела.
Нема намеру да стави тачку на каријеру, само зарез и наставља да радим с добрим, драгим људима, да ужива.

аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељ Драгослав Бојковић
монтажер Јаков Пејин
режија Милица Митровић