Јестива историја: Шећер

Шећер је данас толико доступан да нам је тешко замислити колико је заправо историја шећера – историја бола, трговине робљем, тешког рада, индустријске револуције, напретка моћне индустрије хране. Гигантска трава сахарум, односно шећерна трска, култивисана је још у античко доба у тропским подручјима Азије, а до велике експанзије њене производње дошло је тек у 18. веку са успостављањем плантажа шећерне трске у Индији и Америци. Производња шећера и трговина том робом измениле су курс људске историје на више начина: утицале су на формирање колонија, експанзију ропства, прелазак на најамни рад, на миграције људи, сукобе између нација које су трговале шећером током 19. века, и на етничку композицију и политичку структуру новог света. Шећерна трска је у Европи више од миленијума остала мало позната култура; шећер је био ретка роба, а трговци шећером су били веома богати. Након открића Америке то је била једна од првих биљака које су Шпанци раширили са својих поља на Канарским острвима, а затим Португалци са својих поља на Мадеири.

Неки стручњаци шећер чак називају отровом који нас убија. Да ли је могуће да су слаткиши у којима уживамо заиста толико штетни? Природни шећер, који даје сладак укус воћу, понеком поврћу и млеку, савршено је здрав. Нема потребе да се лишавате десерта – али ипак треба да будете опрезни са шећером.

Израда скулптура од шећера је уметност настала унутар посластичарства која подразумева коришћење шећера за креирање сложених облика, сцена, текстура и шара. Захваљујући машти и доброј техници, посластичари од шећера стварају готово све што се може замислити. Због крхке природе тих фигурица, ова уметничка форма захтева изузетну праксу и стрпљење. Изглед торте и колача ће показати умеће и труд који сте уложили у саму декорацију. Да би вам омиљени слаткиши заблистали, а сви остали без даха пред вашим декорацијама, искористите наше савете за украсе и глазуре. Откријте нову димензију украшавања. Ослободите машту и уживајте у припреми. Посластичарство је такво да се увек можете усавршавати и напредовати, јер се сваки дан склапају нове рецептуре. То је наука која нема границе.