четвртак, 27.03.2025, 19:00 -> 10:02
štampajКултурна баштина Србије: Национални парк Тара, I део
Национални паркови су на самом врху природних добара од националног значаја. Још 1872. године Конгрес САД је својим актом прогласио Јелоустоун националним парком. Тада је званично први пут употребљен овај термин. Први национални парк у Европи успоставила је Швајцарска заштитом Енгандина 1914. године. Први национални парк у Србији, Фрушка гора, успостављен је 1960. године. Тара је један од пет националних паркова Србије. Критеријуми за проглашење једног предела националним парком су веома строги, а поступак је сложен и траје по неколико година. Такав предео, пре свега, мора се одликовати већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутим предеоним одликама и културним наслеђем. Све то, и више од тога, чува и нуди Национални парк „Тара“. Због својих изузетних вредности, овај парк постао је познат и ван граница Србије.
Културна баштина Србије: Национални парк Тара, I део
Почеци заштите природе подручја које данас покрива овај национални парк датирају још из 19. века. Кнез Милош Обреновић је 1820. године издао наредбу о заштити шума на Тари. Године 1872. постављени су и први школовани шумари, а указом краља Александра Обреновића 1895. године основана је и Шумска управа са седиштем у Бајиној Башти.
Симбол Националног парка „Тара“ је Панчићева оморика, врста која је преживела ледено доба, и коју је, после 20 година упорног трагања, открио наш велики научник Јосиф Панчић 1879. године у селу Заовине. Екипа емисије обишла је ово село и камером забележила кућу и амбијент где је Јосиф Панчић боравио током низа година. Ту смо открили и потомка попа Ђурића у чијој кући је Јосиф Панчић одседао и у чијој непосредној околини је први пут угледао нову врсту четинара до тада непознату у свету. Симбол Таре је и мрки медвед, строго заштићена врста, која данас привлачи многе љубитеље природе и ове животиње. Они су спремни да сатима стоје у осматрачким кућицама надајући се да ће доживети сусрет са овом симпатичном зверком и да ће тај сусрет овековечити фотоапаратом. Гледаоци ове емисије имаће прилику да уживају у необичним кадровима из живота мрког медведа са Таре. Емисија нас упознаје и са културно-историјским благом НП „Тара“, где ваља истаћи манастир Рачу, центар некадашње чувене Рачанске преписивачке школе, као и некрополу стећака у Перућцу. Чудесне лепоте и тајне кањона Дрине нису измакле нашој камери. Такође, гледаоце ћемо упознати са садржајем два визиторска центра Националног парка „Тара“ и многим другим вредностима, реткостима и лепотама. Све то успели смо да снимимо захваљујући нашим водичима, стручњацима НП „Тара“, који данас стручно и посвећено, са огромном одговорношћу брину о нашем природном благу, старајући се да га очувају и тако предају будућим нараштајима, а у исто време да благо Таре приближе посетиоцима из целог света. Јер, наше вредности, и природне и културно-историјске, ако се ваљано представе свету, могу бити својеврсни амбасадори Србије и могу послати најбољу поруку у свет о нама самима.
Уредник и аутор емисије: Милица Бајић Ђого
Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић
Коментари