Културна баштина Србије: Специјални резерват Засавица

Подручје на којем је данас надалеко познат Специјални резерват природе „Засавица“ било је до пре само четврт века један готово митски простор, потпуно непознат, ушушкан, тајанствен и затворен, али невероватно богат и драгоцен. Тај простор је одлуком Владе Републике Србије 1997. године проглашен за специјални резерват и дат на управу Покрету горана Сремске Митровице. Био је то једини заштићени простор на свету којим је управљала једна оваква организација. Захваљујући брижљивом управљању кроз све протекле године, Специјални резерват „Засавица“ и данас је без иједне фабрике и без иједног загађивача.

Културна баштина Србије: Специјални резерват Засавица Културна баштина Србије: Специјални резерват Засавица

А Засавица се за сву досадашњу бригу одужила невероватним диверзитетом. Свакодневно привлачи пажњу стручњака из многих научних области, као и пажњу све већег броја посетилаца и поштовалаца природе из Србије и света. У време када свака земља води рачуна о очувању аутохтоних раса, уз помоћ државе, Специјални резерват „Засавица“ постао је чувар старих раса, односно генетског потенцијала. На пашњаку Ваљевац, који је срце Резервата, слободно живе, као и пре више стотина година, аутохтоне расе. Подолско говече је највеће радно говече у Европи, које сада поново пасе и размножава се на Ваљевцу. Зна се да је магареће млеко међу најбољим средствима за негу коже, као и одличан лек за имунитет. То драгоцено млеко дају магарице старе балканске расе у Резервату. Ту је и занимљива прича о босанском брдском коњу, као и о, сад већ чувеној, раси мангулица. Посебно богатство су и 213 врста птица, а ту је после многих деценија поново и сасвим необичан становник вода Засавице и неуморни градитељ – дабар. Опстанак ретких и заштићених биљних врста, водоземаца и инсеката, као и огромни ресурси пијаће воде у дубинама земљишта, чине Специјални резерват „Засавица“, поред осталог, местом од виталног и стратешког значаја за садашњу и све будуће генерације којима остављамо у наслеђе ово богатство.

 Аутор: Милица Бајић Ђого 

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса