среда, 26.02.2025, 21:26 -> 11:10
štampajЛични космос: Расткова Африка, више од путописа
“Први Београђанин у срцу Африке”, тако су Недељне илустрације, 1930., најавиле путопис Африка Растка Петровића. Прво издање Растковог путописа објавио је Геце Кона, али само са једном илустрацијом, мапом коју је нацртао Александар Дероко. Наиме, издавач није ни веровао да је Растко Петровић заиста био у Африци.

Емисија Лични космос посвећена је новом издању путописа Африка Растка Петровића. Милош Коларж, унук Расткове сестре Милице Мишковић, рођ. Петровић, отворио је своју породичну заоставштину која је стигла из Америке, два велика колажна албума Растка Петровића и схватио да су унутра фотографије са Растковог пута у Африку, 1928, као и бројни призори које је цртао у недостатку блица. Захваљујући труду Милоша Коларжа и његове ћерке Светлане који су разврстали и именовали фотографије из великих албума, Службени гласник је објавио капитално, прво илустровано издање овог путописа, са бројним фотографијама, цртежима који су се налазили у породичној заоставштини, али и у Народном музеју, Музеју савремене уметности, као и у књигама првог издања које је, само за своје пријатеље, лично илустровао писац Растко Петровић. Књиге са цртежима за Иванку Дероко и Војислава М. Јовановића налазе се у Библиотеци САНУ и Народној библиотеци Србије.
Растко Петровић је, заједно са Црњанским, прво име српског модернизма. Написао је збирку песама Откровење, прозу Људи говоре, романе Бурлеска господина Перуна, бога грома, Са силама немерљивим, Дан шести, поетски путопис Африка.
Рођен је у Београду, 1898, у угледној грађанској породици, као девето дете. Најстарија сестра је била Надежда Петровић, славна српска сликарка. Као гимназијалац, заједно са сестром Зором, преживео је албанску голготу и преко Крфа, стигао у Француску где је завршио гимназију и право. У Београд се вратио 1922. Као дипломатски службеник у Риму, крајем 1928. креће на велико путовање по Африци.
Као дипломата, 1935. одлази у Америку где га је затекао Други светски рат и где ће, све до смрти, живети као емигрант.
Умро је 1949, у Вашингтону и сахрањен на гробљу Рок Крик. Његови посмртни остаци пренети су и положени у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду, 1986. године.
Гледаоци ће имати прилику да виде Расткове албуме које су из Америке стигли наследницима. Такође, овом приликом, екипи емисије Лични космос Милош Коларж је показао свој породични албум.
У емисији учествују: Милош и Светлана Коларж, унук и праунука Расткове сестре Милице Мишковић, Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања Службеног гласника др Немања Радоњић, историчар, један од рецензената новог издања.
Уредник: Мирјана Бјелогрлић, сниматељ Драган Лапчевић, монтажер Мирослав Николов, редитељ Ивана Стивенс.
Коментари