среда, 19.02.2025, 18:35 -> 09:38
štampajСтаро српско писано наслеђе: Радослављево јеванђеље
Рукопис је у стручној литератури био познат под разним називима: Радослављево јеванђеље – по сликару, Лењинградско српско јеванђеље – по месту где се чува, Јеванђеље духовника Висариона – по наручиоцу, Четворојеванђеље Инока из Далше – по писару.
![Старо српско писано наслеђе: Радослављево јеванђеље Старо српско писано наслеђе: Радослављево јеванђеље](/upload//media/2025/1/7/9/20/726/3720402/thumbs/8178546/Radosavljevo_jevandjelje.jpg)
Сачувани листови овог средњовековног српског рукописа сведоче о његовој вредности и лепоти. Разоткривају причу отргнуту од заборава прохујалих времена, која повезује судбине једног деспота, писара, сликара и наручиоца овог вредног кодекса, а касније и колекционара православних старина и научника.
Стручни консултанти и учесници у емисији су: проф. др Гордана Јовановић, историчар књижевности (Институт за српски језик САНУ), проф. др Ирена Шпадијер, историчар књижевности (Филолошки факултет у Београду), и проф. др Зоран Ракић, историчар уметности (Филозофски факултет у Београду).
Емисија „Радослављево јеванђеље“ снимљена је у оквиру документарно-научне серије „Старо српско писано наслеђе“. До сада су приказане емисије: „Београдски паримејник“, „Братков минеј“, „Зборник српских житија“, „Српски рукописи у Прагу“, „Српски рукописи из Словачке“ и „Српски рукописи из Мађарске“.
Серија је 2010. године добила значајно признање – награду на фестивалу „Филмско бдење душе“ у Сремским Карловцима.
У серији „Старо српско писано наслеђе“, рађеној у оквиру Редакције за науку и образовање, посебна пажња посвећена је судбини средњовековних рукописа и односу према књизи у средњем веку. У том контексту говори се о историјским догађајима и владарима у време настајања рукописа, као и о месту где се данас чувају. Истичу се резултати вишедеценијских истраживања и значај сачуваних рукописа, који су по много чему заслужили да буду део српског културног наслеђа.
Уредник и сценариста је Ивана Ковачевић, монтажер Марко Драгојевић, а редитељ Драган Марковић.
Коментари