Гласови из прошлости – приче о легатима: Проблемима краја нема

У седмој причи серијала „Гласови из прошлости – приче о легатима“ истражујемо због чега су запуштени вредни поклони које су уметници даровали граду Београду.

Гласови из прошлости – приче о легатима: Проблемима краја нема Гласови из прошлости – приче о легатима: Проблемима краја нема

Један од њих је и легат чувеног вајара Томе Росандића. Његовој композицији „Играли се коњи врани“, направљеној у бронзи по налогу Владе Краљевине Југославије, дивимо се од 1939. године. Ово изванредно уметничко дело и данас се налази испред Скупштине Србије.

 Али да ли је Тома Росандић заборављен? Његова кућа свакако јесте – већ дуго је запуштена и затворена за посетиоце. То здање, у коме се налази и атеље са сликама и скулптурама, чувени вајар тестаментом је завештао граду 1955. године.

Кућа у којој нема грејања ни задовољавајућих музеолошких услова проглашена је спомеником културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика града Београда, због чега свака интервенција подразумева посебан начин санације и реконструкције. С обзиром на то да је за овакве подухвате потребан огроман буџет, реконструкција поменуте куће и даље је неизвесна.

 Да би се спречили овакви случајеви, у Београду је 2004. године основана Кућа легата. Настала као плод вишедеценијске иницијативе уметника, интелектуалаца, стручњака и дародаваца, она има за циљ решавање сложене проблематике легата и поклона предатих Београду од 1955. године до данас.

Да ли је Кућа легата остварила своју сврху – једно је од питања на које тражимо одговор.

 

Поред прича о судбини легата Томе Росандића, Риста Стијовића и Петра Лубарде, у емисији подсећамо и на важне речи Миодрага Б. Протића, великог познаваоца уметности и једног од оснивача Музеја савремене уметности, који је још пре тридесет година написао: 

„Легати готово програмски нису део просветног система. У свету супротно – понекад су музеји, а свагда њихова допуна, прилог, допринос културном идентитету.

А наши заборављени, нестали – легати Томе Росандића, Вељка Петровића, Ристе Стијовића, Флегела, Гвозденовића... Културна политика не само да их није укључила у систем васпитања већ често ни сачувала. Зашто?“

У овој причи и ми постављамо питање: да ли имамо идеју шта и како хоћемо са вредним поклонима, шта можемо? Да ли смо дефинисали јасну културну политику?

Уредник и сценариста емисије: НЕВЕНА МИЛИЋ

Редитељ: МАША ВУЈОШЕВИЋ

Наратор: ДЕЈАН ГРУЈИЋ

Стручни консултант: др ЈАДРАНКА БОЖИЋ

Директор фотографије: ДРАГАН ЛАПЧЕВИЋ

Монтажер: ПЕТАР ШУМОЊА

Графички дизајн: ДРАГАН БУЛОВИЋ

Музички уредник: АНА ПАВЛОВИЋ

Дизајн звука: МАРКО М. ВУЧКОВИЋ

                       ДРАГАНА РОБЕРТСОН

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове