среда, 12.02.2025, 18:27 -> 11:04
štampajСтаро српско писано наслеђе: Зборник српских житија
„Зборник српских житија“ је дело хиландарског монаха Марка из седамдесетих година XIV века. Рукопис се налазио у старој Народној библиотеци на Косанчићевом венцу до пред Други светски рат и једини је избегао кобну судбину библиотеке и огромног рукописног фонда 6. априла 1941.
Старо српско писано наслеђе: Зборник српских житија
У Зборнику се налази препис Доментијановог „Житија Светог Симеона“, Савиног „Хиландарског типика“, Теодосијевог „Житија Светог Саве“ и „Похвале Светом Симеону и Светом Сави“.
Како је књига из Хиландара доспела у Народну библиотеку у Београду? На који начин је спасена и где се чувала до краја Другог светског рата? Како су методом атрибуције у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије наши историчари књижевности и археографи успели да идентификују велики број књига српских средњовековних писара? На који начин је „Зборник српских житија“ повезивао људе и време – монаха Марка из 14. века, Саву Хиландарца из 19. века, Љубу Стојановића и историчара Владимира Ћоровића из 20. века, и многе наше научнике, истраживаче и љубитеље старина?
У играно-документарној емисији „Зборник српских житија“, у оквиру серијала „Старо српско писано наслеђе“, учествују историчари књижевности др Ирена Шпадијер, др Љиљана Јухас Георгиевска, др Томислав Јовановић, историчар уметности др Даница Поповић и глумац Раде Миљанић.
Уредник емисије и сценариста је Ивана Ковачевић, а редитељ je Драган Марковић.
Коментари