Лични космос: Тихи глас поезије, Кајоко Јамасаки

Међутим, тај свој "лични космос" поделили су другима. Овога пута, о томе како је успела да се тихи глас поезије чује у Јапану, Србији и у другим земљама, на другим језицима, говори Кајоко Јамасаки.

Др Кајоко Јамасаки (1956, Каназава, Јапан) је доктор књижевности, професор јапанологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, песникиња и књижевни преводилац.

Дипломирала је на Филолошком факултету Хокаидо универзитета у Сапору (Јапан). Магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Пише и обујављује поезију на јапанском и српском. Међу најзначајнијим књигама поезије су: Скривено јутро, Сановник, Река, Олујни брег, Водени цветови. На јапански је превела неколико књига Данила Киша, а на српски песме Шунтароа Таникаве. Аутор је бројних есеја. Добитница је: Награде за иностране преводиоце, Повеље за изузетан допринос превођењу српске књижевности, Повеље Морава за поезију, Награде Милица Стојадиновић Српскиња. У Београду живи и ради од 1981. године.

У емисији "Лични космос", др Јамасаки говори о свом доласку у некадашњу Југославију, о бомбардовању Србије 1999, које је доживела у Београду, о томе шта за њу представља "тихи глас поезије" у усковитланим временима, о свом преводилачком раду, о томе да ли су Јапанци и Срби баш толико различити колико верујемо, као и о српском кувару који је приредила и наменила јапанској читалачкој публици.

Уредник: Мирјана Бјелогрлић