четвртак, 22. авг 2024, 22:30
Палета културног наслеђа: Доајени ФПУ
Поводом седамдесет година Факултета примењених уметности. Изложба Доајени ФПУ у Галерији РТС представља готово 100 радова стваралачких личности и педагога, који су однеговали генерације управо оних аутора, чије креативне идеје и производе данас пратимо, вреднујемо и који неминовно утичу на функционални, естетски али и духовни карактер окружења и наш сензибилитет за уметничко.
Академија примењених уметности у Београду, данас Факултет примењених уметности, почела је са радом тачно пре седамдесет година, у јесен 1948. године. Следећи идеје, пре свега, Баухауса, имала је осам одсека, а структура школе јасно је била испољена већ на првој изложби Академије 1951. године, од када бележимо њену континуирану и брижљиво вођену изложбену активност.
Термин доајени, у називу изложбе, односи се, пре свега, на наставнички и сараднички кадар школе. Овде је шире употребљен од очекиваног, јер у години јубилеја вреди поменути све оне личности које су у краћем или дужем временском периоду, посебно допринеле школи. У панорами имена, поред поменутих, стоје и остали бардови југословенске, односно српске сцене ликовне и примењене уметности 20. и почетка овог века, од Александра Томашевића, Богића Рисимовића Рисима, Душана Јанковића, Душана Ристића... преко Богдана Кршића, Милоша Ћирића, Небојше Митрића, Нандора Глида, Нинеле Пејовић, Бранислава Суботића, Анђелке Слијепчевић, Зоре Живадиновић Давидовић, Милана Палишашког, Милуна Видића, Миодрага Вујачића Мирског, Милице Радовановић... до Александра Додига, Љубодрага Јанковића Јалета, Лидије Мишић, Бранислава Стајевића, Мирјане Исаковић, Миодрага Живковића, Божидара Џмерковића, Миланке Берберовић, Душана Вуксана, Јовице Вељовића, Бранимира Карановића...
Изложба обухвата поједина дела која најпре носе одразе сецесије, предратних и међуратних тенденција, интимизма, експресионизма... односно рефлексије утицаја Париза, Беча, Кракова и других европских уметничких центара, у којима су се образовали неки од аутора. Потом, евоцирају период послератне социјалне уметности, затим високе модерне и неокспресионизма све до постмодерне и рецентних уметничких настојања. Пратимо како су и на који начин уметници одговарали на разноврсне захтеве, најпре током Краљевине Југославије, а онда владавине једнопартијског система, као представници Академије, једног од одговорних заступника развоја друштва усмереног ка идустријализацији, и у новијем времену, обележеном растом приватног предузетништва, у земљи измењених граница и друштвеног и економског статуса.
Коментари