Нови српски умови: Астероиди ПМФ Београд

Астероиди су мала тела Сунчевог система, пречника од неколико метара до неколико стотина километара, која се крећу у унутрашњој области система. Као и друга мала тела, астероиди представљају остатке материјала који није искоришћен за формирање планета и као такви, могу се наћи у свим деловима планетарног система.

Највећи број астероида налази се између орбита Марса и Јупитера, у такозваном Главном астероидном појасу. Процене научника говоре нам да се у овом појасу налази нешто више од милион астероида, пречника већег од 1 километра, као и знатно већи број оних мањих. До данас је откривено преко 700 хиљада астероида и тај број се свакодневно увећава.

Другу већу групу астероида, а за нас и посебно значајну, чине астероиди блиски Земљи. То су објекти који се крећу у околини унутрашњих планета Меркура, Венере, Земље и Марса и који по природи свог кретања често долазе у близину наше планете. Познато је нешто преко 20 хиљада оваквих објеката, од чега је њих скоро хиљаду, пречника већег од 1 километра, док су остали мањих димензија.

Ове стене које лутају свемиром значајне су за људе из више разлога, а три су главна. Први је њихов научни значај, који се пре свега огледа у томе што нам као остаци из процеса настанка планета, омогућавају увид у догадјаје из најраније фазе Сунчевог система. Други разлог јесте потенцијална опасност коју по живи свет на Земљи представљају астероиди и друга мала тела.
И трећи, све актуелнији, лежи у чињеници да ови објекти представљају потенцијално веома значајне изворе рудних богатства. Оно што је до скора изгледало скоро као научна фантастика, данас постаје реалност и већ почиње да добија димензију нове златне грознице. Истраживањем астероида веома успешно се баве и научници у Србији.