субота, 29. јун 2024, 18:00
Рађање српске Модерне: 1-6
Прве две деценије 20. века у српској средини обележене су значајним историјским променама. Династички преврат 1903. године, Први и Други балкански рат 1912. и 1913. године, Први светски рат, као и формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, битно су одредили епоху како у друштвеном, социјалном и геополичком смислу, тако и у контексту културе и уметности.
Постепену модернизацију српске државе прати и модернизација друштва.
Београд постаје један од водећих регионалних центара са све израженијом тежњом за потискивање османлијског наслеђа. Национални и европски идентитет основне су координате кретања српске културне политике.
Развој српског сликарства у првим деценијама 20. века није се одвијао паралелно са модерним европским уметничким правцима, већ је од њихових идеја преузимао оно што је одговарало његовим могућностима, али и тежњама. Најпре окренуто Бечу и Минхену, а потом и Паризу, српско сликарство се постепено ослобађало провинцијалних манира иособености балканског поднебља, прихватајући условно речено „нова“ схватања и концепције. Сусрет између две генерације и две оријентације у уметности, обележиће почетак српске модерне. Заједничко им је настојање да се српска уметност уведе у међународне, европске токове, а у формалном смислу повезује их светлост као проблем, чије је решавање био основни задатак модерног српског сликарства.
Коментари