четвртак, 13. јун 2024, 19:00
Старо српско писано наслеђе: Записи у камену
Одувек човек оставља запис у камену: речју, коју клеше у камену, сликом, коју прави од комадића камена. У мозаику и на фресци и обликом, који извлачи из камена, у вајарству и архитектури. Осим боје, посебан домен изражајности камена чини структура и прозирност, као и могућност упијања или одбијања светлости. Реч уклесна у камен носи постојаност и достојанство самог камена.
Као што Његош у Горском вијенцу говори да удар нађе искру у камену, тако и човек тражи скривене путеве свог духовног трагања и идеју вечности. У језгровитости камена, савремени уметник, подједнако као и уметник праисторије или средњег века проналази невидљиве силе; обелодањује енергију камена; открива дух камена наталожених миленијума; невидљивим силама даје видљиви облик.
Ако је камен, метафорично, згуснуће времена, простора и материје, онда би запис у камену – било речју, сликом или обликом – био згуснуће мисли, у емисији Запис у камену у оквиру серије Старо српско писано наслеђе Редакције за науку.
Коментари