Дворци Војводине: Деца деветнаестог века

Моћна царевина покренула је велике реформе: сељаштво је ослобођено везаности за земљу, изједначене су религије  и омогућен приступ некатолицима у државне институције. Дух новог времена потпуно ће изменити до тада пусте и мочварне равнице Бачке и Баната. Међу Србима племићке титуле и право на велике поседе, добиле су породице Поповић-Текелија, из Арада, Старимировићи из Кулпина, браћа Ђорђе и Стеван Зако из Старе Кањиже, Спасоје Јагодић од Керњаче, Сервијски-Ђурковић из Турске Кањиже.

После распродаје државне земље, велика имања стичу браћа Фернбах у Апатину, Карачоњи у Беодри, гроф Котек у Футогу, Лазар Лукач у Ечки ... Већина њих убрзо, крајем 18. и током 19. века, на својим имањима граде дворце и летњиковце.

Данас је у Војводини регистровано око 6о таквих грађевина различите архитектонске вредности. Неки су под заштитом државе а већина пропада или су потпуно разрушени. Како се десило да та необично ретка баштина за ове просторе, и не мање вредна, буде заборављена.? Ко су били ти људи и да ли их је покретала само жеља за стицањем богатства? Могу ли дворци Војводине добити прилику за још један круг сјаја и раскоши? То су нека од питања којима се бави прва епизода серије Дворци Војводине ДЕЦА ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА. О томе говоре: др Бранка Кулић, историчар уметности, др Јасна Кораћ, пејзажни архитекта, Иван Стратимировић, праунук Ђорђа Стратимировића , вође буне 1848. године и други.