четвртак, 30. мај 2024, 19:00
Старо српско писано наслеђе: Српски рукописи у Бечу, други део
У Бечу, престоници некадашњег моћног Хабзбуршког царства, у једној од најлепших Националних библиотека у свету која је смештена у оквиру палате Хофбург кроз књиге откривамо узоре, мотивацију, каноне, духовна надахнућа, поетска и естетска мерила. Утврђујемо српско средњовековно књижевно наслеђе у оквиру свеукупне европске културне баштине.
Велики је број старих српских књига расутих по целом свету - од Јерусалима и Синаја, преко Свете Горе и Хиландара до градова широм Европе. Чувају се у депоима иностраних музеја, архива и библиотека - у одговарајућим условима али ипак далеко од очију јавности. Године 2009. Библиотека српске патријаршије покренула је пројекат Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама. До сада су прегледане и проучене збирке старих рукописа у Чешкој, Словачкој и Мађарској. Током 2015. и 2016. године вршена су истраживања у Аустријској националној библиотеци у Бечу, где се чува више од 160 српских средњовековних рукописа.
Научну комисију чине Зоран Недељковић, управник Библиотеке српске патријаршије, професори Универзитета у Београду Бранислав Тодић, Зоран Ракић, Ирена Шпадијер, Зоран Ранковић; управница Матице српске Душица Грбић и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије Владан Тријић.
Први пут један научни тим из Србије систематски истражује ову збирку у Бечу, а важности овог истраживања доприносе средњовековни српски рукописи различите садржине који потичу из свих српских крајева и богат су извор за проучавање историје језика и друштвено-културних кретања Срба.
.png "Грчка хунта, последња војна диктатура у Европи")
Коментари