Док је света и века: Боки Милошевић

Божидар Боки Милошевић рођен је 31. децембра 1931. године у Прокупљу. Као дете је почео да свира виолину, али једном приликом када је од другара узео кларинет толико је био опчињен његовим звуком да је оставио виолину и посветио се овом дувачком инструменту. По завршетку средње школе дошао је у Београд где је дипломирао на Музичкој академији, а затим стекао и диплому магистра музике у класи професора Бруна Бруна. Са великим успехом свирао је различите музичке жанрове, али се ипак определио за неговање богатог музичког фолклора Балкана, посебно онога са југа који обилује разноврсним ритмовима. По доласку у Народни оркестар Радио Београда, који је водио Властимир Павловић Царевац, запазили су га многи еминентни музичари. Постао је члан секстета Душка Радетића 1951. године. Исте године, Ђорђе Караклајић, музички уредник Радио Београда, основао је Велики народни оркестар РТБ који је изводио југословенске народне мелодије у обради. Боки Милошевић свирао је и у том оркестру, а у периоду од 1955. до 1958. године био је и у Гудачком оркестру РТБ којим је управљао Илија Генић. Године 1966. постаје члан и солиста Београдске филхармоније, али не одлази из Народног оркестра већ упоредо свира и учи како се негује права народна музика. Као врсни познавалац народног мелоса, постављен је 1976. године за уметничког руководиоца Народног оркестра РТБ. Захваљујући Бокију, оркестар се проширио и постао Велики народни оркестар који је изводио не само југословенску, већ и музику читавог Балкана. Од одласка у пензију 1980. године, свирао је и даље са много љубави према музици. Стварао је нове мелодије дајући им модернији звук, али не бежећи од традиционалног духа. Добитник је многих награда и признања, али највећи успех остварио је у раду са својом децом која су наставила његовим путем и данас су веома успешни музичари. Божидар Милошевић преминуо је 15. априла 2018. године. Разговор са њим снимили смо у Радио Београду 2015. године поводом 80 година рада Народног оркестра РТС.

Ауторка Сандра Милошевић, произведено 2021. године, Редакција за историографију