ТВ театар – Чаробњак

Лијешевићев сценски рукопис одређује крајња сведеност знакова, изванредно студиозан приступ у раду са глумцима, антиреализам и дезилузионизам, постдрамски концепт ликова, као и времена и места одвијања радње. Глумци слободно прелазе из једног у друго време и место дешавања радње, као и из једног лика у други, без посебне најаве или очигледније границе одвајања. Сви глумци, осим Саше Торлаковића који игра Томаса Мана, представљају више ликова, базирајући игру на специфичној врсти студиозне условности. Такав приступ је изазован утолико што разбија линеарност и једнозначност конвенционално реалистичког театарског представљања, отвара бескрајне просторе маште, имајући при томе значај и на идејном плану. А Саша Торлаковић је импресивно показао различите слојеве и аспекте живота Томаса Мана, од младалачке наивности и неспретности, преко јаког отрежњења које је изазвао љубавни неуспех, хладног и формалног односа према сопственој деци, до крајње усамљеничког стваралачког живота.

Форма представе је необично отворена према гледаоцима, рачунајући на њено конкретно и симболичко учешће у процесу стварања и разумевања сценске игре. Овај поступак је посебно важан у делу који тематизује нацистички прогон писаца који су били критични према њиховој идеологији. У ту сцену су укључене видео пројекције документарних снимака спаљивања књига неподобних аутора из времена нацизма. Симултано са овим видео секвенцама, у реалном диму и мирису паљевине, глумци на сцени драматично изговарају њихова имена, од Томаса и Хајнриха Мана, преко Франца Кафке и Георга Кајзера, до Ернста Блоха, Хермана Броха и многих других. Та сцена проблематизује свевремено питање мешања политике у слободу уметничког стварања, односно рат уметности и политике на фронту борбе за слободу.

Улоге: Саша Торлаковић, Светозар Цветковић, Радоје Чупић, Татјана Шанта Торлаковић, Марко Марковић

ТВ адаптација и режија: Андреа Ада Лазић

Уредница ТВ Театра: Ана Тасић