Циркус: понедељак, уторак, субота
Трансформација која се одиграла током последњих шест деценија, а тиче се присуства телевизије у нашим животима, представља инспиративан феномен. Као уметник, имала сам прилику да истражим овај друштвени феномен користећи телевизијске архиве.
Сами архиви представљају изазов за сваког истраживача. То значи да је, поред освртања на прошлост ради упознавања са некадашњим догађајима, друштвеном климом, традицијама, контекстима и политиком тог времена, неопходно дубље разумети све те аспекте и добро овладати њима. Такође је неопходно разумети сложеност савременог света.
Рад са архивом подразумевао је вођење смислених разговора и дијалога – како са ауторима из прошлости, тако и са самом прошлошћу, и коначно са сопственим искуствима и осећањима. Фасцинантни и импресивни снимци које можемо наћи у архивским трезорима понекад у аутору и ствараоцу побуде жељу за уметничком транспозицијом и даљим стварањем уметничког дела које се ослања на доступан материјал.
Експериментални филм, односно, концептуални уметнички рад Циркус: понедељак, уторак, субота, одаје почаст филму, као уметничкој форми и као филозофском приступу животу. Истовремено, он скреће пажњу на значај телевизијских архива као историјских записа који чувају наша сећања.Наратив видео-есеја истиче временску природу телевизије – од прозаичних аспеката свакодневице („понедељак”, „уторак”) па све до изузетних догађаја који су обележили одређене телевизијске дане („субота” – дан којем се сви радују, дан резервисан за посебне програме). У својим почецима, телевизија је била својеврстан величанствен спектакл, налик доласку циркуса у град. Њена улога била је да у животима људи створи догађај, постепено градећи ишчекивање тог посебног дана: суботе.
Режија и сценарио: Невена Поповић
