Метаморфозе: Горица Поповић

Рођена је у Крагујевцу. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића, где је била и асистент на предмету Дикција и глума.

Од 1982. године је стална чланица ансамбла Позоришта Атеље 212. На филму је дебитовала улогом у Мирису пољског цвећа редитеља Срђана Карановића. За прву већу улогу у филму Национална класа Горана Марковића, награђена је Златном ареном у Пули. На филмским сусретима у Нишу три пута је добила Награду Царица Теодора, за улоге у филмовима Доротеј, Пад Италије и У раљама живота, а награде Жанка Стокић и Павле Вујисић припале су јој за животно дело – једно за позоришну, друго за филмску уметност. Упоредо са глумачком каријером, Горица Поповић се бавила и музиком. На самом почетку певала је у групи Сунцокрет. Пуне четири деценије је на сцени Атељеа 212. Каже да је ту провела готово цео живот, ништа мање значајан од приватног. На тој сцени одиграла је све жанрове, од Селенића, Крлеже, Фазбиндера, Томаса Бернхарда, Витенберга, Гогоља преко комедија које су дуго на репертоару – Иза кулиса, Љубавно писмо, Ноћна стража до њених неодољивих ауторских представа Ију, поплава, Извол'те сличицу, Госпођа Милихброт. Осмислила је и режирала музичку представу Атељеа 212 Брод плови за Београд. Радила је костиме и сонгове.

У каријери, каже, највише јој значи сарадња с Кустурицом. Чуо је у како пева руске песме и позвао на турнеју са Но смокинг оркестром. Била је непланирано на турнеји у Италији, Шпанији и Португалу. Затим је добила улогу у опери Време Цигана. Премијера у Париској опери Бастиља; 17 извођења и увек пуна сала. Нема намеру да стави тачку на каријеру, само наставља да радим с добрим, драгим људима, да ужива.

Аутор и уредник: Оливера Милошевић
Сниматељ: Драгослав Бојковић
Монтажер: Јаков Пејин
Режија: Милица Митровић

Производња: Редакција документарног програма