Час анатомије: Цитирај ме

После класичне, модерне, постмодерне уметности, после авангардних покрета с почетка 20. века, постмодернизма и свих потоњих "изама", можемо ли се надати некој новој, аутентичној уметничкој појави, мисли и идеји?

Час анатомије анализира и тумачи тезу о "цитатности" савременог доба. Тачније, тезу о непостојању оригиналне мисли данас, о непрегледном пољу цитата и референци, уметности ауторефлексије, перформанса, колажа, рециклаже...

Зашто модеран човек непрестано цитира, комуницира са прошлим и актуелним посредством цитата, фуснота, посредством интелектуалне игре асоцијација, без аутентичног продора у природу савремености. Или је можда управо то бескрајно поље цитата и референци прилика да се аутентично изрази кроз нови облику учешћа у савременом свету и његовом разумевању? Знамо шта смо у прошлости видели, знамо шта цитирамо и шта нам је ослонац из прошлости, да ли ће будућност цитирати нас, зависи од тога шта јој будемо оставили у наслеђе.

Гости Часа су књижевна критичарка Соња Миловановић и редитељ Борис Миљковић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић

Производња: Редакција за културу

Час анатомије: Цитирај ме

Програмска шема

Коментари