Метаморфозе: Даница Максимовић

Било да тумачи страствене, снажне жене или оне саткане од суптилности, доноси аутентичност и дубину. Једноставно, уме да уђе под кожу лика, да удахне живот сваком гесту, да уверљиво тумачи и радост и бол.

Глуму је завршила на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Миленка Маричића. Уз Тању Бошковић, Миленка Павлова и Радета Марјановића дуго је била носилац репертоара Позоришта на Теразијама. Била је и председник Савеза драмских уметника Србије, а од 1997. године ужива статус слободног уметника.

Даница има две Стеријине награде, за Лукрецију у представи „Лукреција илити Ждеро”. Своју атомску енергију претворила је ту у уметнички чин и створила незаборавну ролу. Друга Стеријина је за улогу у представи „Yаnkее Rоsе” у којој носи лик фаталне америчке лепотице Сузан Ли и њен трновити пут до богатства и славе. Ту харизматично игра напирлитану америчку икону у разузданој и дубоко трагичној представи коју режира њен син Милош Лолић.

Ван сцене Даница плени спонтаношћу и ведрином. Уме лако да плане, да буде љута и хировита. Поносна је на своју породицу и фанатично посвећена глуми. У каријери је имала различите тренутке, али успела је у ономе што је најтеже у њеној професији – да траје. И да стално, упркос препрекама, иде даље.

Енергија, страст и лавина емоција су део њене природе. Са друге стране Дана, како је зову пријатељи, у глуму уноси радост игре, радозналост, богатство духа, једноставност и лепоту.

Каже да је глума суров посао, да њена професија тражи да буде снажна и постојана личност, али и да верује да у улози може да полети. Да глумац мора да буде лудо искрен, да покаже све пред целим светом. Да се на сцени потпуно оголи, а кад са ње сиђе да сакрије све своје боли.

Даница у Србију доноси и гламур Холивуда. У јавности је увек беспрекорно дотерана, насмејана и весела, предано се бави хуманитарним радом.

И да није глумица била би важна личност за српско позориште, као мајка Милоша Лолића, младића који важи за једног од најдаровитијих редитеља у Европи.

Дана има много разлога да се поноси својом каријером у којој је око 70-ак филмских и телевизијских улога и неколико десетина у позоришту, где игра све: комедију, драму, мјузикл, кабаре…

У времену у којем се тражи аутентичност – она лепа, достојанствена и јединствена остаје симбол искрене посвећености глуми и уметности.

Аутор и уредник: Оливера Милошевић

Сниматељ: Бранко Срећковић

Монтажа: Мирослав Николов

Режија: Милица Митровић

Производња: редакција културног птограма