Трезор: Мој отац Влада Стојиљковић

Написао је 10 радио драма за одрасле и 19 за децу, које су награђиване и извођене у неколико европских земаља, више од 80 телевизијских сценарија и неколико синопсиса за цртане филмове. Објављивао је своје радове у више часописа за децу. Аутор је 11 књига за децу и одрасле. Сам је илустровао многе своје књиге и књиге домаћих и страних аутора за децу. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије и Редакције интернационалне ревије СИГНАЛ. Седамдесетих година активно је учествовао у сигналистичком покрету.

Путем неких београдских адреса Владе Стојиљковића, води нас његов старији син Миша. На Дорћолу је то улица у којој је живео и радио и у којој још увек живи његова породица, оближња школа ,,Браћа Барух“ где су његова деца ишла, затим Филолошки факултет на којем је дипломирао енглески, Факултет примењене уметности на којем је желео да студира, а није. Потом Атеље 212, у који је често долазио, а најчешће да ужива у глумачким бравурама у представи Краљ Иби (у његовом преводу Жаријевог текста). Његове кафане су ,Српска кафана и незаобилазни бермудски троугао који су око Радио Београда и Политике стварале кафане Липа, Грмеч и Шуматовац. Радио Југославија где је Стојиљковић радио као новинар у Енглеској редакцији. Шетња кроз животне адресе песника, преводиоца и илустратора, Владе Стојиљковића, завршила се у Редакцији дечјег програма Радио Београда, у којој је радио до краја живота.

Учесници Миша Стојиљковић, Кирил Панов, саговорник Бојана Андрић, сниматељ Милан Илић, асистент сниматеља Игор Стојковић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Срђан Величковић, сниматељ сарадник Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Никола Рафајловић, Мићун Дринчић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић.

Редакција за историографију 2010.