субота, 22.03.2025, 17:10 -> 07:20
Хајдучија у Србији и Југославији: Војни бегунци, 5-7
И током стварања државе и низа ратова кроз које је пролазила најпре Србија па Краљевина Југославија, војни бегунци и дезертери су били не само наша реалност, већ и мука с којом је сваки закон морао да се бори. Али баш на том клиском терену нису се баш сналазили ни са ове ни са оне стране закона.
Хајдучија у Србији и Југославији: Војни бегунци, 5-7
Судећи према извештајима и објавама из Полицијског гласника, током ратова, а посебно у међуратном периоду, водила се по Србији али и Југославији, невероватна борба жандарма са неформалним наоружаним групицама разбојника у униформама, нарочито у пограничним подручјима. И сам закон је кумовао општој пометњи, јер је ове бегунце и бунџије званично називао хајдуцима. Чак су их и убијали као хајдуке уколико се не предају у одређеном року, примењујући праксу из закона из 1905, године, мада није јасно зашто су то радили на пример 1929. или 1933. године, кад је у међувремену кривични закон мењан.
Ова полицијска и законска пракса живела је све до готово почетка Другог светског рата, а приче о хајдучији одбеглих војника настале су нарочито између Великог и Другог светског рата. Преживеле су мање-више на локалном нивоу. Све је спало на мит о Чаруги, Србину из Хрватске о коме се једино све зна. Осталима се историја није бавила, сем по који пасионирани истраживач и наравно ондашња штампа, која верно документује овај феномен, чији су актери неретко подизали тираж новинама. О војним бегунцима и дезертерима у крајњем и није било ни упутно ни популарно јавно говорити у општој атмосфери грађења мита ,,јуначког малог народа са Балкана“ којим смо на неки начин сами себи дизали морал у тим тешким ратним и злим временима којима смо били изложени.
Уредница и ауторка серијала: Оливера Панчић
Производња: Образовна редакција
Коментари