понедељак, 24.02.2025, 20:05 -> 10:05
štampajАмерички капитализам – Култ богатих: Богати морају да плате, 2-3
Још од свог настанка, Сједињене Америчке Државе биле су обећана земља капитализма. Али нагомилавање богатства не може се одвијати науштрб демократије – чак су и вође америчке револуције и оснивачи државе, који су и сами били богаташи, на то упозоравали. Сувише неједнакости води у нестабилност и хаос. Култура, рекламе, односи с јавношћу, а пре свега филантропија, постали су кључни стубови идеологије, чији је главни циљ прикупљање и гомилавање богатства. Такав наратив, упркос знатним социјалним неправдама, и даље обликује амерички менталитет. Докле? Капитал против демократије, то је једначина по којој Америка живи.

У овој епизоди амерички капитализам коначно прихвата концепт државе благостања, у којем држава штити и унапређује економско и социјално благостање грађана. Овај модел почива на принципима једнаких могућности, правичне расподеле богатства и јавне одговорности према онима који не могу да обезбеде минималне услове за достојанствен живот. У том процесу, и демократе и републиканци су, у одређеној мери, прихватили социјал-демократски економски модел. Богати Американци плаћали су високе порезе и финансирали америчку науку, културу и медицину. Истовремено, све су чешћи покушаји да се социјални закони заобиђу. Појављују се нови облици привременог рада (манпоњер), као и менаџерске праксе које захтевају потпуну послушност запослених према шефу (њал-март). Нафтна криза из 1973. године била је коначни ударац послератном социјалном и индустријском консензусу. Конзервативци су победили у борби идеологија и Роналд Реган долази на место председника Сједињених Америчких Држава у новембру 1980. године.
Коментари