Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучија између два рата, 4-7

Наиме с једне стране имате градске заједнице са Београдом на челу као центром развоја у сваком смислу - од оног привредног, трговинског, образовног, културолошког од најавангарднијих покрета и у књижевности и у сликарству, савременом плесу, фотографији... С друге стране, на само двадесетак, не ретко и мање километара од ових догађања, буквално хајдучке банде одбеглих робијаша, бивших жандарма, војних дезертера који окићени реденицима, пушкама, револверима, бомбама ординирају Србијом - пљачкају, уцењују, убијају, заводе терор... Потпуно надреално а истинито и оно што је нас истражујући зачудило - потпуно неистражени период развоја нашег друштва.

За историчаре он као да и није постојао али је зато за ондашњу периодику, штампу сваке врсте био врло, врло инспиративан период. Па се наша истраживања надаље, уз мање поштапалице архивске, базирају на новинским написима о хајдучији којих је било толико да ни ми нисмо успели све да ишчитамо.

У крајњем добили смо још једну потврду колико су медији, онда штампани, битни јер судећи према историјској нам грађи оно што ћете видети у наредне четири емисије као да нам се уопште није дешавало као друштву. А десио нам се хомољски Дилинџер - легендарни Бабејић, па браћа Барбуловићи, па Обрад Николић, па Сушићи, Митровић, Дража Глигоријевић и читава плејада правих правцатих хајдука одметника - које је и закон оглашавао за хајдуке све до почетка Другог светског рата.

Уредница и ауторка серијала је Оливера Панчић

Реприза , 26. јун у 03:05 и 11:23