уторак, 18. јун 2024, 16:35
Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучија између анархије и аутократије, 3/7
У трећој причи о хајдучији у Србији на прагу 20. века бавимо се последицама овог феномена, који је обележио предходних 50 година - упињања државе да се ,,удржави”, уреди и ојача с једне стране и чињенице да је на овим просторима почетком 20. века постојао највећи број паравојних јединица на свету.
Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучија између анархије и аутократије, 3/7
И управо ту између анархије и аутократије отварамо нашу наредну причу о политичкој, тачније партијској злоупотреби хајдука и хајдучије, чије последице или оставштину живимо као друштво и дан-данас.
Хајдучке дружине као паравојне јединице успостављају готово паралелну власт у ондашњој Србији спроводећи на свој начин одређену партијску политику - најчешће политику Радикалне странке. То је ишло тако далеко да је, на пример, у периоду од само седам година крајем 19. века убијено чак 377 напредњака, 60 породица се иселило из Србије, а на стотине је пребијано, мучено, уништавана су им имања. Сматрали су их Радикалском војском а наш новинар Пера Тодоровић у својим извештајима са највећег судског процеса хајдуцима у Чачку (1897) називао их је и чедом полиције, невероватне корупције и немоћи власти, која није могла да се избори са овим проблемом.
Ови политички острашћени хајдуци у једном периоду су се толико осилили да су себе доживљавали као извршиоце државног посла, који имају своју мисију. Са оваквом атмосфером у земљи улазимо у 20. век, чији почетак су обележили изузетно бурни и крвави историјски догађаји који нам се нису, сада је јасно, догодили случајно.
Уредница и ауторка серијала је Оливера Панчић
Реприза , 19. јун у 03:10 и 11:10
Коментари